Skip links

NEFORMALNA EDUKACIJA OD VELIKOG ZNAČAJA ZA RAZVOJ KARIJERE MLADIH

INTERVJU SA GLUMCEM ĐORĐEM ŽIVADINOVIĆEM GRGUROM

Predstave: Muškarčine, Smrt fašizmu: O Ribarima i Slobodi, Autentična tumačenja ‘68, Prosidba

TV serije: Ubice mog oca, Ravna gora, Žigosani u reketu

 

Aktivizam i omladinski rad su sastavni deo mene još od najranijih dana. Moj prvi posao desio se dok sam bio još osnovac. Tada sam se pridružio Savetovalištu za mlade gde smo se, između ostalog, bavili informisanjem mladih o reproduktivnom zdravlju i konzumaciji nedozvoljenih, psihoaktivnih supstanci. Drugarica i ja smo tamo bili najmlađi polaznici. Taj prvi posao me je inspirisao da se i u budućnosti bavim aktivizmom i to kroz najrazličitije stvari – od uzimanja učešća u antitrafiking kampanjama, pa sve do osmišljavanja i organizacije raznih književnih večeri i performansa.

Ovako počinje naš razgovor sa mladim i uspešnim glumcem Đorđem Živadinovićem Grgurom  na temu omladinskog rada i prvih poslova, ali i važnosti formalne i neformalne edukacije mladih. Đorđe je jedan od mnogih poznatih ličnosti koji su aktivno pružili podršku aktivaciji „Leto #za5“, koja se realizuje u okviru velikog nacionalnog projekta „Budućnost #za5“.

  • Kao neko ko je studirao dva fakulteta – Fakultet političkih nauka i glumu – deluje da formalno obrazovanje zauzima veoma bitno mesto u tvom životu. Kako je teklo tvoje studiranje i da li smatraš da je pored fakulteta neophodno dodatno usavršavanje i na koji način?

Glumom sam počeo da se bavim u srednjoj školi, ali kada je došlo vreme upisa na fakultet, nekako sam se prirodno odlučio za Fakultet političkih nauka. Po mom tadašnjem osećaju, to je bio fakultet opšte kulture koji je mogao da mi pruži mnogo više znanja i mogućnosti u poređenju sa drugim fakultetima koji studente specijalizuju za jednu konkretnu oblast. Ali, gluma je i dalje bila tu prisutna i ideja o bavljenju umetnošću me nije napuštala. Ponovo sam se aktivirao u Krsmancu (prim.aut. AKUD „Branko Krsmanović“) i neposredno nakon toga dobio prvu profesionalnu i plaćenu ulogu u predstavi „Muškarčine“, koja je nastala u produkciji Centra E8 (sada Reflektor teatar) i Bitef teatra. Igrajući u ovoj za mene veoma važnoj predstavi, shvatio sam čime želim da se profesionalno bavim u životu. Ubrzo nakon toga, upisujem i završavam glumu u klasi Svetozara Cvetkovića, a u Centru E8 sam i dalje bio aktivan u omladinskom radu i paralelno sam radio kao trener. Treninzi koje smo tada držali bili su deo projekta „Budi muško“, kao i pomenuta predstava, i oni su mi i sa ljudske strane bili od velikog iskustvenog značaja. Kroz rad sa grupama mladih ljudi uspevali smo da napravimo veliki pomak za bukvalno tri dana, u smislu da su ti mladići počeli da razmišljaju o nekim temama i da preispituju ustaljene stavove, da misle i da postavjaju pitanja, ali i da razotkrivaju brojne zablude samo zato što ih niko do tada nije pogurao u tom smeru.

U mom slučaju formalno i neformalno obrazovanje zajedno su dali, čini mi se, prave rezultate i praktično zahvaljujući svemu tome ja sam danas tu gde jesam.

  • Da li i dalje sarađuješ sa mladima i na koji način?

Sa mladima sam u kontaktu stalno i to kroz različite vidove saradnje. Trenutno igram dve predstave za osnovce “Zidanje Skadra” i “Ženidba Dušanova”, koje su interaktivne i bave se alternativnom interpretacijom lektire, tako da se i na taj način trudimo da ih angažujemo i dodatno involviramo u važna pitanja. U međuvremenu sam postao saradnik u nastavi na fakultetu, a imam i nekoliko grupa dece sa kojima radim na kreativnom pozorišnom izrazu, a ujedno im glumim i vaspitača.

  • Koje su prednosti, a koje mane aktivizma i volonterizma?

Nema tu za i protiv, sve je za, što se mene tiče. Mnoga vrata su mi se otvorila u omladinskom radu, ostvario sam brojne kontakte koji su mi dalje u životu veoma značili. Svi ti kontakti su dalje prerasli u kvalitetne profesionalne odnose ili prava prijateljstva. Dodatno, sve to znanje i veštine koje sam stekao kroz rad su od izuzetnog značaja, i suštinski se razlikuju od onog znanja koje se dobija u školi ili na fakultetu.

  • I za kraj, šta bi poručio mladima koji žele da se bave tvojim poslom?

Da budu uporni, da što preciznije odrede svoje ciljeve, da znaju tačno zašto žele da se bave određenim poslom i da njihovi stavovi budu čvrsti i argumentovani kako ih niko ne bi poljuljao. I, naravno, da se informišu, informišu, informišu!

Leave a comment

Name*

Website

Comment